Klizavi podovi i bezbednost na radu: zašto je redovno održavanje podova zakonska obaveza

Prljav ili masan pod nije samo estetski problem, nego i prepoznat bezbednosni rizik u srpskim propisima. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu izričito propisuje da podovi radnih i pomoćnih prostorija ne smeju biti klizavi i moraju biti stabilni i čvrsti, a „mogućnost klizanja ili spoticanja (mokre, klizave površine i dr.)" vodi se kao posebna, zvanično šifrirana opasnost u propisima o proceni rizika na radnom mestu.

Šta srpski propisi kažu o podovima na radnom mestu?

Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu jasno navodi da podovi radnih i pomoćnih prostorija ne smeju imati opasne izbočine, rupe ili nagibe i ne smeju biti klizavi, već moraju biti stabilni i čvrsti (izvor: Paragraf, Pravilnik o preventivnim merama). Odvojeno od toga, Pravilnik o načinu vođenja evidencija u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, u šifarniku opasnosti i štetnosti koji se koristi pri proceni rizika na radnom mestu, navodi stavku „10 - mogućnost klizanja ili spoticanja (mokre, klizave površine i dr.)" kao jednu od zvanično prepoznatih opasnosti koje poslodavac mora da uzme u obzir (izvor: Paragraf, Pravilnik o vođenju evidencija).

Da li se klizanje i padovi zaista prijavljuju kao povreda na radu?

Da. Zvaničan Obrazac 1, Izveštaj o povredi na radu, koji poslodavac mora da popuni u roku od 24 časa od saznanja za povredu, sadrži posebnu šifarsku grupu „50-59 Klizanje, spoticanje i pad lica", sa podšiframa koje razlikuju pad na niži nivo (šifra 51) od pada na istom nivou (šifra 52) (izvor: Paragraf, Pravilnik o obrascu izveštaja o povredi na radu). To znači da klizanje i pad nisu uzgredna kategorija u srpskoj administraciji bezbednosti na radu, nego posebno prepoznat i praćen uzrok povrede.

Prema izveštaju Inspektorata za rad, u 2025. godini je u Srbiji na radu smrtno stradalo 49 radnika, a tokom 2024. godine teško je povređeno 3.455 radnika (izvor: RTS). Izveštaji Inspektorata javno ne razlažu koliki je tačno udeo ovih povreda nastao usled klizanja na podu, pa tu brojku ne treba uzimati kao specifičnu za klizave podove, ali ukupan obim povreda na radu u Srbiji pokazuje da je bezbednost radnog prostora, uključujući i stanje podova, ozbiljna i merena tema, ne samo formalnost.

Koji faktori najčešće čine pod klizavim?

• Masne naslage u kuhinjama, trpezarijama i prostorima sa pripremom hrane.

• Nepravilno isprana sredstva za čišćenje koja ostavljaju film na površini.

• Prašina i sitne čestice koje deluju kao klizni sloj na glatkim podovima.

• Vlaga zadržana nakon nedovoljnog sušenja posle pranja.

Upravo ove faktore Pravilnik implicitno adresira zahtevom da pod ne sme biti klizav, a redovno i stručno mašinsko pranje direktno utiče na to da se naslage, film sredstva i zadržana vlaga ne nagomilavaju.

Zašto je mašinsko pranje efikasnije od ručnog brisanja?

Mašinsko pranje kombinuje nanošenje sredstva, mehaničko dejstvo četki i odmah potom usisavanje prljave vode, pa pod ne ostaje dugo vlažan i ne zadržava film sredstva koji ručno brisanje često ostavlja. Za detaljan pregled metoda po vrsti poda (mermer, keramika, laminat, vinil) pogledajte stranicu mašinsko pranje podova, a širi vodič o izboru sredstva po materijalu u tekstu Čišćenje podnih površina: kada je potrebno mašinsko pranje.

Često postavljana pitanja

Da li zakon propisuje da podovi na radnom mestu ne smeju biti klizavi?

Da. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu izričito propisuje da podovi radnih i pomoćnih prostorija ne smeju biti klizavi i moraju biti stabilni i čvrsti.

Da li se klizanje na podu zvanično vodi kao uzrok povrede na radu u Srbiji?

Da. Zvaničan Obrazac 1 za prijavu povrede na radu sadrži posebnu šifarsku grupu „Klizanje, spoticanje i pad lica", a propisi o proceni rizika posebno navode mogućnost klizanja kao opasnost koju poslodavac mora da razmotri.

Šta najčešće čini pod klizavim?

Masne naslage, nepravilno isprana sredstva za čišćenje, prašina i zadržana vlaga nakon nedovoljnog sušenja.

Da li mašinsko pranje smanjuje rizik od klizanja?

Mašinsko pranje temeljno uklanja naslage i odmah usisava prljavu vodu, pa pod ne zadržava film sredstva niti ostaje dugo vlažan, za razliku od ručnog brisanja.

Da li BRASCO radi mašinsko pranje podova u poslovnim objektima?

Da. BRASCO pruža mašinsko pranje i održavanje različitih podnih površina u poslovnim objektima u Beogradu, uz besplatnu procenu stanja poda.

Kad ima smisla pozvati profesionalnu službu

Ako primetite da pod u vašem poslovnom prostoru deluje klizavo, ima naslage ili se teško suši posle čišćenja, vredi proveriti stanje pre nego što dođe do povrede koja se, prema važećim propisima, mora prijaviti nadležnoj inspekciji. BRASCO pruža mašinsko pranje podova u Beogradu, uz besplatnu procenu i izbor metode prema vrsti podne obloge.

BRASCO d.o.o., Rtanjska 5a, 11000 Beograd, posluje od 2005. godine.

Telefon: 063 7713 511

E-mail: office@brasco.co.rs

Radno vreme: ponedeljak–petak 8–16h, subota 9–15h